Protetika

Nedostatak zuba narušava estetiku lica i dovodi do funkcionalnih smetnji. Preostali zubi se naginju prema praznom prostoru, dolazi do obrtanja zuba oko uzdužne osovine kao i „isplivavanja“ zuba prema bezubom polju u suprotnoj vilici. Bezubi prostori ne čine više potporu mekim strukturama usta (obraz, usne) zbog čega oni „upadaju“, nastaju duboke brazde između nosa i ugla usana (starački izgled lica). Usled gubitka zuba dolazi i do poremećaja u međusobnom odnosu vilica a to može da rezultuje bolovima u viličnom zglobu.

Skoro svi protetski radovi se obavljaju sa partnerskom zubnom tehnikom / laboratorijom, MT Lab iz Beograda. Laboratorija je opremljena najsavremnijom CAD CAM opremom, 3D printerima, laserom i Model menadzment sistemom za izradu modela i artikulaciju. Dve Cad Cam radne jedinice Amann Girrbach Motion 2 i Micro za rezanje cirkona, metala, PMMA, voska, titanijumskih individualnih abatmenata, staklo keramike.

Zbog svega navedenog, nedostajuće zube treba nadoknaditi odgovarajućim protetskim radovima, koje delimo na fiksne (ne vade se iz usta), mobilne i kombinovane.

U fiksne nadoknade spadaju krunice i mostovi, a u mobilne ubrajamo totalne i parcijalne proteze.

Krunice

Krunice su protetski radovi koji nadoknađuju izgubljeno zubno tkivo i imitiraju prirodne zube po obliku, veličini i boji. Izgledaju kao kapice koje se zalepe na zub.

Krunice je potrebno izraditi kada:

1. se izgubi veliki deo zubnog tkiva usled preloma ili zbog velike karijesne lezije
2. postoje velike plombe na zubima i preti opasnost od pucanja preostalog zubnog tkiva
3. pacijent nije zadovoljan izgledom ili položajem svojih zuba
4. su se zubi prirodno potrošili usled starenja (abrazija)
5. je zub devitalizovan (izvađen mu je živac) i ojačan FIBER-GLAS KOČIĆEM

U izradi krunica učestvuje stomatolog i zubni tehničar, a postupak je sledeći:

1. Nakon pregleda, u dogovoru sa pacijentom uradi se plan terapije i odrede zubi na kojima će biti izrađene krunice.
2. Pod lokalnom anestezijom se zubi izbruse (smanji im se obim u svim dimenzijama).
3. Otisnom masom u kašici uzme se otisak izbrušenih zuba i zuba suprotne vilice i pošalje u zubnu tehniku.
4. Zubni tehničar, u zavisnosti od slučaja i materijala kojim se izrađuju krunice, priprema jednu ili više proba i u dogovoru sa pacijentom i doktorom određuje se boja krunica
5. Gotove krunice se cementiraju u usta pacijenta (u slučaju izrade krunica na implantima, protetski deo počinje sa postupkom navedenim pod brojem 3)

U odnosu na materijal od kojeg se izrađuju, krunice se dele na bezmetalnu keramiku i keramičku krunicu sa metalnom odnosno cirkonijumskom osnovom.

Mostovi

Mostovi su fiksne zubne nadoknade koje se sastoje od više spojenih krunica i „premošćavaju“ bezube prostore u vilici. U slučajevima kada pacijentu nedostaje jedan ili više zuba, izrađuju se mostovi.

Procedura izrade mostova je ista kao kod izrade krunica. Stomatolog izbrusi zube koji če biti nosači mosta, uzme otisak i zubni tehničar izradi most. Nosači mostova mogu biti: postojeći zubi ili implanti.

Nakon cementiranja pacijent mora održavati adekvatnu oralnu higijenu. Pored četkice i paste za zube, preporučuje se upotreba:

1. Interdentalnih četkica
2. Specijalnog konca za čišćenje prostora između desni i tela mosta
3. Električnog aparata koji mlazom vode pod pritiskom čisti prostore između krunica (Water pick)

Izbor zubne nadoknade zavisi od više faktora, pre svega od broja, rasporeda i parodontološkog statusa preostalih zuba, ali i od stanja bezubog grebena i sluzokože. Uvek treba dati prednost protetskim rešenjima na implantima i po mogućstvu fiksnim radovima.

Prednosti mostova u odnosu na proteze:

• vezani su za zube nosače i ne mogu se skidati ni vaditi iz usta
• sile pritiska prilikom žvakanja se prenose na zub (kao kod prirodnih zuba) a ne na okolna meka tkiva
• može se postići bolja estetika
• ne postoje delovi nadoknade na nepcu, ispod jezika ni na bilo kojoj mekoj strukturi
• funkcije govora i žvakanja su kao kod prirodnih zuba
• pacijenti se brzo adaptiraju na nadoknadu

Pokretne nadoknade, poznate pod nazivom proteze, se vade iz usta pacijenta. Delimo ih na totalne i parcijalne proteze.

Totalne proteze

Totalne proteze se izrađuju kada nedostaju svi zubi u vilici.

Totalne pločaste proteze se prave od akrilata a po potrebi mogu se pojačati metalnom bazom ili mrežicom. Ukoliko postoji alergija na akrilat, treba da se opredelimo za izradu polyan (kristalnih) proteza, koje ne sadrže u sebi akrilat a i po ostalim karakteristikama prevazilaze pločaste proteze i odlično su se pokazale kao totalne i parcijalne proteze.

Kod totalnih proteza sile žvakanja se prenose nefiziološki, preko desni, te kad god je moguće, potrebno je ugraditi implante, jer proteze na implantima su najbolje iz fiziološkog, funkcionalnog i estetskog aspekta, a pacijentima pružaju najbolji i najsigurniji osećaj: redukovane su i zahvaljujući vezi sa implantima, čvrsto stoje.

Parcijalne proteze

Parcijalne proteze nadoknađuju jedan ili više zuba (ali ne sve) i izrađuju se kada iz bilo kog razloga nije moguće uraditi fiksnu nadoknadu.

Parcijalne pločaste proteze se izrađuju od akrilata i po savremenim shvatanjima spadaju u privremene nadoknade jer posle najviše pet godina moraju se menjati. Prenos sile žvakanja je takođe nefiziološki, neravnomerno opterećuje prisutne zube i desni a žičane kukice oštećuju zube na kojima su adaptirane, u smislu pojave karijesa i rasklaćenja. Po dimenzijama je mnogo veća i deblja u odnosu na druge vrste parcijalnih proteza tako da se i pacijenti teže navikavaju na njih.

Iz navedenih razloga mnogo značajnije mesto zauzimaju parcijalne proteze napravljene od savremenih materijala:valplast, bio dentaplast, flexiplast proteze, kao i skeletirane parcijalne proteze.

Postoje slučajevi kada nam raspored zuba ili kvalitet preostalih zuba ne dozvoljava izradu fiksne nadoknade tj. mostova, a pacijent nema želju ili nije u mogućnosti  da dobije implante (razlozi su nedovoljna količina kosti, nedovoljno prostora za plasiranje implanta…). Tada je moguće, uz procenu stomatologa, izraditi tzv. kombinovani rad koji se sastoji iz krunica ili mostova i proteze koja nadoknađuje bezubi deo vilice.

Sama proteza se najčešće sastoji od metalnog skeleta i roze akrilata na koji su postavljeni zubi koji se nadoknađuju. Veza između proteze i mostova ili krunica može biti putem kukica ili atečmena.

Prednost kombinovanog rada je u tome što se veza između krunica i proteze može napraviti tako da ne postoje kukice koje narušavaju estetski izgled nadoknade, nego se za njihovo spajanje koriste atečmeni koji predstavljaju neku vrstu interne konekcije. Uloga atečmena je ne samo da obezbedi stabilnost proteze i ravnomeran prenos pritiska žvakanja nego i da zadovolji estetski izgled celokupne nadoknade.

Pre svake izrade zubne nadoknade potrebno je obratiti se stomatologu koji će uraditi detaljne analize kako bi se ustanovilo trenutno stanje zuba i potpornog aparata zuba, RTG dijagnostiku i foto dokumentaciju. Tek nakon svega toga vaš stomatolog vam može preporučiti  koja vrsta nadoknade je najbolja za vas.

Proteze nošene implantima

Slučajevi koji ne ispunjavaju uslove za dobijanje fiksnog rada na implantima ponekad nisu osuđeni samo na izradu totalnih proteza.

Ukoliko postoji dovoljna količina kosti u pojedinim delovima vilice, može se pristupiti izradi totalnih proteza na implantima. Broj implanata potrebnih za izradu ovakvog rada se razlikuje, tako da u donjoj vilici može biti minimum 2 do 4, dok u gornjoj minimum 4 implanata.

Za stabilizaciju same proteze služe lokatori ili prečke. Na taj način proteze su čvrsto postavljene na gornju i donju vilicu i ne pomeraju se prilikom govora i pokreta usana.

Prednost samih proteza koje se izrađuju na implantima je mnogo veća stabilnost nego što je kod samih totalnih proteza, što je za pacijente naročito primetno u donjoj vilici. Takođe, same proteze su redukovane i ne zauzimaju previše prostora u ustima pacijenta, obezbeđujući veći komfor I bolju percepciju ukusa.